Наши узори

На свечаној прослави 28.јуна 2026. год. свечано су додељене дипломе „Вук Стефановић Караџић“.

Једанаест ученика је награђено овом дипломом, коју су заслужили својим одличним успехом, такмичењима и односом према школи:

Вукашин Ђошић, Николија Расинац, Тара Нешић, Катарина Павловић, Леа Вучинић, Вук Минић, Лана Игић, Василија Радовановић, Љубица Стошић, Анастасија Стевановић и Илија Чолић.

Желимо им пуно успеха у наставку школовања.

1. Како си се осећао када си сазнао да си изабран за ученика генерације?

• Прво ми је било помало невероватно, као да то баш мени није речено. Онда је дошла велика радост, али и захвалност — јер иза тог признања стоји осам година рада, наставника који су ме водили и подршке породице. Више од награде, доживео сам то као потврду да се труд исплати.

2. На којим такмичењима си имао највише успеха и која су ти била најдража?

• Најдража су ми била такмичења из историје и физике, јер сам тамо осетио да заиста уживам у ономе што радим, а не да решавам задатке само зарад оцене. Највише успеха сам имао на општинском и окружном нивоу, а свако такмичење ме је научило да поразе примам мирно, а успехе скромно.

3. Кога и чега ћеш се највише сећати из основне школе?

• Пре свега људи — другара са којима сам делио и смех и бриге, и наставника који су ми показали да знање може бити занимљиво. Од тренутака, остаће ми екскурзије, приредбе и оне ситнице по ходницима које у том часу делују обично, а касније постану најлепше.

4. Које су твоје најлепше успомене?

• Готово увек су то тренуци дружења — екскурзије на којима смо се лудо забављали, заједничке припреме за такмичења и прва пријатељства за која верујем да ће трајати и после школе.

5. Коју средњу школу планираш да упишеш и зашто?

• Планирам да упишем гимназију ИТ смер, јер ме привлаче математика и информатика. Желим средину која ће ме подстаћи да наставим да учим оно што волим, а истовремено ми оставити простора да откријем и нова интересовања.

6. Како замишљаш да ћеш се снаћи у новој средини?

• Очекујем да ће на почетку бити необично — ново друштво, нови наставници, бржи темпо. Али верујем да ће, као и до сада, рад и отвореност према људима учинити да све дође на своје место. Навикао сам да се на изазове ослањам на упорност, а не на срећу.

7. Шта би поручио садашњим и будућим ученицима школе?

• Да се добро организују и дају максимум предметима које воле, али да не запостављају ни остале — баш то широко знање касније највише значи. И да не заборављају слободно време и дружење, јер школа није само оцена. На крају, све се може постићи ако то заиста желимо.